U tjednu Varaždinskih baroknih večeri objavljujemo ciklus kajkavskih pjesma ovogodišnje laureatkinje lovorovog vijenca na tridesetoj jezično-pjesničkoj smotri "Croatia rediviva ča-kaj-što" varaždinke Mirne Weber koji je posvećen grofici i pjesnikinji Katarini Patačić.
Kaj je meni vezda došlo
Kad je dete lepo prošlo
V mojoj vendar misli je?
(Katarina Patačić)
Lepa Kata V
Tvoje serce je enigma za sê stranjske;
Zlatna roka, insignija, kaligrafi.
Samo špigl zna tv’e tajne, one lanjske.
Ožilek i madež znaju geografi.
Ni’s pitala gdo je Tvomu sercu muza.
Plave, ni’t zgrušane kervi ni spomena,
Neg’ črlene farbe mu je bila bluza.
Belo belim, oblak- slika je zelena!
Zelena kak livada, kak gozd vu leto,
Kak list na hrastu, kak rože gda ne cveto.
Čistem duhu nevino je seme sveto.
Če je vreden, če je mili, sê zakrili.
Su gospodu, brokat - svilu, Tvoj Libreto.
Nežno neži, sakom sercu se primili.
M.W.
Lepa Kata - Katarina Patačić (rođena Keglević; Sveti Križ Začretje, 29. kolovoza 1745. – Varaždin, studeni 1811.) bila je hrvatska grofica koja je pisala poeziju.
